GLJIVE BOSNE I HERCEGOVINE

Vidljivih i nevidljivih gljiva, koliko je do danas nauka ustanovila, ima preko 500.000 vrsta razvrstanih u stotine rodova. A svakodnevno se otkrivaju novi rodovi, vrste i podvrste. Od ovog mnostva samo par stotina je jestivih, oko pedesetak otrovnih i onih koje izazivaju probavne ili neke druge smetnje i trovanja. Cilj ove knjige je, koliko je u moci autora, upravo da razluci valjane od nevaljalih. U odnosu, naprimjer, na Njemce, Italijane ili Francuze, nas narod nema dovoljno znanja o pecurkama, i dugo ga jos nece imati. Ali pecurke bere. Nekontrolisanim i laickim branjem moze se napraviti neprocjenjiva steta, kao sto se dogadjalo sa nekim ljekovitim biljakama u proslosti, da i ne govorimo o opasnostima koje to neznanje krije. Niko od sakupljaca ne moze biti siguran, cak ni onda kad ima neophodno znanje, da se nece otrovati. Izvoznici, oni sto zele nabrzinu da zarade, ni sami nemaju znanje ne samo iz gljivarstva, nego ni iz mnogo cega drugog, izlazu velikom riziku ljude iz drugih zemalja u kojima gradjani imaju drugaciji odnos prema hrani i narocito prema pecurkama. Sigurno je da su pecurke blagotvorne za organizam, da oni koji ih jedu mogu dugo i intenzivno raditi, da nikog ne mogu dovesti do gojaznosti od koje pati pola svijeta, ne mogu dovesti do srcanih smetnji i smetnji u protoku krvi, do pojave masnoca i slicno, a poznato je da se sa pecurkama u organizam ne unose kancerogene materije, naravno, pod uslovom da nisu sakupljane u gradskoj sredini, pored neke fabrike zagadjivaca ili pored saobracajnice.