ZOHAR: Knjiga Sjaja; Vajece, Vajišlah (tom V)

Zohar V - Vajišlah; Vajece Šimon bar Johaj Kategorije: Duhovna učenja /Hermetička filozofija / Edicije: Agarta Cena:3800din0% popusta! Vajišlah: U ovom delu tajnog učenja Tore [תורה], rabin Hija raspravlja o simbolici i značenju čuvenog Propovednikovog stiha: „Sunce izlazi, Sunce zalazi, i opet hita ka mestu odakle je izašlo“ (Ve’zarah ha’šemeš u’ba ha’šemeš ve’el mekomo šoef zoreah hu šam, Propovednik 1:5; Milin). Stih opisuje Jakova koji odlazi iz Berševe (Be’er ševa [באר שבע]) [U bukvalnom prevodu Berševa znaטi sedam izvorišta (prim. redaktora)] za Haran, gde on, prema Postanju „zanoזi, jer sunce beše zašlo.“ Solarne strane, sever i jug, upuזuju na energije Levog i Desnog stuba, odnosno, na negativne i pozitivne sile. Rabin Ašlag precizira da se „mesto“ odnosi na Malhut [מלכות], fiziטki svet. Ali, Jakov (Ja’akov [יעקב]) i „sunce“ predstavljaju Zeir Anpin – Gornji svet, izvor duhovnog Svetla. Saznajemo da je duhovna emanacija u tekstu opisana kao „I Jakov poנe od,“ potpuna, obuhvatajuזi i tajnu Hohme [חוכמה] i tajnu Hasadima – Desnog stuba (aludirajuזi na dve primarne sefire desnog stuba). Rabin Hija tumaטi Jakovljevo putovanje sa stanovišta spuštanja svetlosti Zeir Anpina u materijalni svet tame, Malhut; rabin Josi pak razmatra Jakovljevo hodoטašזe sa stanovišta jevrejskog izgnanstva (galut [גלות]). Ova su tumaטenja, meנutim, u službi istraživanja prirode jednog aspekta Tvorca koji pobuנuje još veזe divljenje – naime, Njegovog „žestokog negodovanja…“ Rabini se zatim na kratko osvrזu na Tefilin, kao na znamen božanske prisutnosti i prijemnik Svetla, koji ne gubi svoje dejstvo טak ni u, na izgled, neprozirnoj tami i demonskim okolnostima. ָitalac poטinje da shvata da su ovakve pripovesti Tore uistinu alegorije sa višestrukim znaטenjem, otkrivajuזi strukture stvarnosti, unutrašnjeg i spoljašnjeg univerzuma, kao i suštinsko saglasje Božje Tvorevine. Najzad, u tajni 22, otkriveno je da pokretaטku silu vaseljene, na svakoj razini, טini želja za ujedinjenjem izmeנu Zeir Anpina, Gornjeg sveta, i Nukve kojoj se pripisuje Levi stub, vodeזi potom do Malhuta, naše fiziטke dimenzije. To ukljuטuje i prividno suprotstavljene aspekte, kao što su princip muškog i ženskog, tame i svetla, gneva i milosrנa. Rabini nadalje tvrde da se ova ista podeljenost i protivureטnost nalaze i u srži naše sopstvene konfuzije, straha, besa i usamljenosti – svega onoga što nas spreטava da se izdignemo i spojimo sa Jednošזu Jahid [יחיד]) ili Jednim (Ehad [אחד]). Patrijarh Jakov je živo ovaploזenje sile Središnjeg stuba, poznate kao Susprezanje ili Otpor. Dok Desni i Levi stub odgovaraju pozitivnom i negativnom polu elektriטne sijalice, Središnji stub na Drvetu Života odgovara vlaknu koje proizvodi svetlost otporom. Duhovno svetlo dejstvuje po istom principu. Mi sprovodimo Svetlost iz Gornjeg sveta, Zeir Anpina, do našeg fiziטkog sveta, Malhuta, kada primenjujemo naטelo Otpora u svom sopstvenom životu. To טinimo tako što se odupiremo svojim impulsivnim, sebiטim željama. Tefilin nam, takoנe, pomaže u svemu ovome. On je privezan za desnu ruku, koja simbolizuje negativnu silu Levog stuba. Svezivanje i sputavanje sile leve ruke oslabljuje naš sopstveni Levi stub, kao izvor sebiטnih, pogubnih želja. Sile koje se oslobaנaju kroz naše vizualno povezivanje sa hebrejskim slovima pak osnažuju našu povezanost sa Svetlom, što nam pomaže da razrešimo unutrašnji konflikt koji nam i daje oseזaj razdvojenosti od Veטnog. Prizivajuזi silu Jakova i Tefilina kroz pažljivo prouטavanje ovih odeljaka, dobijamo emotivnu podršku, snagu volje i smotrenost koji su nam potrebni da bismo se izdigli iznad onog nagonskog i impulsivnog u sebi i sjedinili sa Svetlošזu Tvorca. Vajece: Rabin Jahuda zapoטinje raspravu o Skonosti ka dobru i ka zlu, dvama anנelima koji neprestano lebde nad טovekom. Kada se טovek vlada טestito, Sklonost ka dobru prevladava nad Sklonošזu ka zlu i Desna strana odnosu prevagu nad Levom. Rabin Eleazar potom raspreda o Šehini i legijama svetih anנela koji su zaštitili Davida od kralja Gata, kao i Jakova kada se izvukao iz Lavanovog stiska. U dijalogu koji je usledio nakon toga, rabini razglabaju o tome zašto je Jakov bio „napušten“ od anנela i kako je uspeo da nadvlada Esavljevog glasnika. Na koncu, rabin Šimon objašnjava zašto je Jakov poslao anנele-emisare Esavu, kao prethodnicu, da bi se izmirio sa bratom i da bi se ispunio stih: „Bolje je biti prezren…“ (Mudre izreke 12:9; T. Dretar). Kada smo svesni da je ono što nameravamo da uטinimo ispravno i najbolje po nas, jedan drugi glas iznutra poטinje da nas odgovara. A kada znamo da su odreנeno ponašanje ili pustpci rנavi, opet u nama rovari nekakav neizdrž koji nas gura da postupimo tako po svaku cenu, premda svesno ne želimo da idemo u tom pravcu. To su Sklonost ka dobru i Sklonost ka zlu na delu. Moramo da nauטimo da prepoznamo ova dva nagona kao razliטite glasove koji se bore za prevlast nad našim vladanjem. Onoga טasa kada prepoznamo Sklonost ka zlu kao svog neprijatelja, onoga koji nam radi o glavi, njen uticaj nad nama poטinje da slabi. Duhovne sile koje si podižu iz ovog odelka otkrivaju ovu metafiziטku istinu, dajuזi nam snagu da se odupremo i da nadvladamo negativne sklonosti.