KOJE JE BOJE SLOBODA

Pro­jekt Koje je boje slo­bo­da za­po­čeo je u svib­nju 2020. u sk­lo­pu edu­ka­ci­je od­go­ji­te­lja Dje­čjih vr­ti­ća Du­brov­nik. Pojam slo­bo­de vezan je za grad Du­brov­nik na mnogo ra­zi­na - po­naj­pri­je po­vi­je­snu jer je Du­brov­nik sim­bol os­lo­bo­đe­nja koje je po­no­sno iz­bo­rio još u 10. sto­lje­ću; no slo­bo­da je du­bo­ko uko­ri­je­nje­na u men­ta­li­tet sta­nov­ni­ka toga grada pa se nji­hov ponos i do­sto­jan­stvo mogu osje­ti­ti u svim si­tua­ci­ja­ma i pri­go­da­ma. U tom duhu pri­stu­pi­li smo pro­mi­šlja­nju li­kov­nih ak­tiv­no­sti s dje­com, pro­pi­ti­va­li smo mo­guć­no­sti slo­bod­nih sli­kar­skih po­stu­pa­ka, is­tra­ži­va­li ma­te­ri­ja­le i teh­ni­ke na način kako to do tada nismo či­ni­li, tra­ži­li smo in­spi­ra­ci­ju u umjet­ni­ci­ma i mu­ze­ji­ma, da bismo se na koncu pre­pu­sti­li pri­ro­di i u njoj i s nje­zi­nim plo­do­vi­ma ob­li­ko­va­li kom­po­zi­ci­je. Os­lo­bo­đe­ni svih ob­ra­za­ca uži­va­li smo u bo­gat­stvu mo­guć­no­sti, igri i za­jed­ni­št­vu koje nam je donio pro­jekt. (prof. dr. art. An­to­ni­ja Balić Ši­mrak) U svim ak­tiv­no­sti­ma djeca su uži­va­la u slo­bo­di sli­kar­skog iz­ra­za, is­tra­žu­ju­ći svoje mo­guć­no­sti i pu­to­ve. Nji­ho­vi urad­ci ot­kri­va­ju ideje koje često ne mo­že­mo ot­kri­ti iz dje­čjih ri­je­či, oni su uvi­jek i pro­zor prema unu­tar­njem dje­čjem svi­je­tu. Od­go­ji­te­lji koji su us­mje­re­ni na pro­ces dje­te­to­va stva­ra­nja, šalju mu po­ru­ku da ga po­dr­ža­va­ju i vje­ru­ju u ono što i kako radi, a to pri­do­no­si krea­tiv­noj „self” eks­pre­si­ji. Svoja is­ku­stva, os­je­ća­je i ideje djeca imaju po­tre­bu pre­do­či­ti i po­di­je­li­ti s dru­gi­ma, stoga je važno po­ti­ca­ti dje­te­tov slo­bo­dan li­kov­ni govor. Li­kov­ni izraz djece kojoj se omo­gu­ću­je slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja te pruža po­dr­ška nji­ho­voj osob­no­sti, te­me­ljit će se na ne­po­sred­no­sti, is­kre­no­sti i slo­bo­di. Takav dje­čji rad neće te­ži­ti pre­sli­ka­va­nju uzora i bit će re­zul­tat dje­čje us­re­do­to­če­no­sti na pro­ces stva­ra­nja, za raz­li­ku od in­hi­bi­ra­no­ga dje­čjeg rada kojim do­mi­ni­ra po­nav­lja­nje nau­če­nih ša­blo­na. Za­čud­nost dje­tinj­stva up­ra­vo je u tome da djeca znaju gle­da­ti dru­gim očima, vi­dje­ti ono što je od­ra­sli­ma ne­do­stup­no i tako in­tui­tiv­no do­se­ći bit koju u li­kov­nom iz­ra­zu di­je­te is­ka­zu­je preko raz­li­či­tih li­kov­nih formi. (Mir­ja­na Ba­ko­tić, prof. pe­da­go­gi­je)