RUSI I UKRAJINCI: nejednaka braća: od srednjeg veka do danas

Ova knji­ga pra­ti me­to­do­loš­ki pri­stup po­znat kao “ukrš­te­na” ili “pre­ple­te­na” isto­ri­ja, što zna­či da se ob­ra­đu­ju me­đu­sob­ne ve­ze, tran­sfe­ri, kon­tak­ti i su­ko­bi dr­ža­va, druš­ta­va, na­ci­ja i kul­tu­ra. Po­seb­nu pa­žnju po­sve­ću­jem pro­ži­ma­nju ide­ja, per­cep­ci­ja, isto­rij­skih na­ra­ti­va, kulturâ se­ća­nja i politikâ istorije. S dru­ge stra­ne, po­sta­vljam i pi­ta­nja o pro­ce­si­ma raz­dva­ja­nja, dis­tan­ci­ra­nja, i za­seb­nom pu­tu raz­vo­ja. Na ovaj na­čin se mo­že iz­lo­ži­ti hi­sto­i­re cro­isée ru­sko-ukra­jin­skih od­no­sa kao in­ter­ak­ci­ja pre­ple­ta­nja i ras­ple­ta­nja. Pri­ tom, sva­ka­ko, ni­je uvek ja­sno ko se s kim i š­ta se s čim pre­pli­će. Poj­mo­vi “ru­ski” i “ukra­jin­ski” pod­lo­žni su stal­noj pro­me­ni, me­nja­ju sa­dr­žaj i bi­va­ju za­me­nje­ni dru­gim poj­mo­vi­ma, i kla­si­fi­ka­ci­ja ovih poj­mo­va ni­je uvek jed­no­znač­na. Da bi se na­pra­vi­la raz­li­ka u od­no­su na esen­ci­ja­li­stič­ke pred­sta­ve o li­ne­ar­nom to­ku for­mi­ra­nja na­ci­je, po­treb­no je uze­ti u ob­zir hi­brid­ne po­jav­ne for­me, vi­še­stru­ke i si­tu­a­ci­o­ne iden­ti­fi­ka­ci­je. Na­ci­o­nal­ne ka­te­go­ri­je su bi­le u kon­ku­ren­ci­ji sa im­pe­ri­jal­nim, re­gi­o­nal­nim, ver­skim i so­ci­jal­nim fak­to­ri­ma, ili u ve­zi sa nji­ma. Da ne bih iza­zvao za­bu­nu, u da­ljem tek­stu ko­ri­stim sa­vre­me­ne poj­mo­ve “ru­ski” (рус­ский/рос­сиянский) i “ukra­jin­ski”, ia­ko se po­me­nu­ta raz­li­ko­va­nja mo­ra­ju ima­ti u vi­du. Iz Predgovora.