ZOHAR: Knjiga Sjaja; Hejej Sara, Toldot (tom IV)

U prvoj knjizi četvrtog toma, Hajej Sara, govori se o Sarinom životu: Postoji skriveno značenje u pomenu dužine Sarinog [שרה] života u Tori, jer takve pojedinosti nisu iznete u slučaju nijednog drugog ženskog lika – kao što nijednoj drugoj ženi nije posveזen טitav odeljak u Sv. pismu. Zohar napominje i objašnjava simbole u odlomku koji se tiטu Sare, kao i znaטenje razliטitih iskaza koji se ne mogu pravilno protumaטiti bez kabale kao kljuטa. Znamo, naime, da Saru, baš kao ni Abrahama [אברהם], nijednog trenutka nisu savladale negativne nastrojenosti, te da je nasledila božanski život za sebe, svog muža i, kasnije, sina. Prepušten samom sobi, טovek nema snage da ukloni mraטnu stranu svoje prirode. Duhovni gorostasi poput Abrahama i Sare, pak, predstavljaju naraštaj koji je imao dovoljno duhovne snage da nadvlada Sklonost ka zlu (jecer ha’ra [יצר הרע]). [Reט je o svojevrsnoj klici zla koja se nalazi u svima nama. Svakako tu nije reט ni o טemu neprirodnom, veז iskljuטivo o ljudskoj zloupotrebi onoga što posedujemo – potencijala sile i loše usmerene volje, kada nagon za samoodržanjem postaje nagon uništenja. Tek sazrevanjem, rabini uטe, mi otkrivamo mehanizme kako jecer ha’ra suzbiti ili makar ublažiti (prim. redaktora)]. Njihovo postojanje u ovoj fiziטkoj dimenziji, kao i njihovo prisustvo u Tori, pravo je vrelo ove energije, za sve naraštaje. Sarina blagorodnost i bogolikost, kao i energija uzvišenog života, prožimaju nas kroz aramejske reטi ovog odeljka. U drugoj knjizi טetvrtog toma, Toldot, govori se o potomstvu Abrahama i Sare: Rabin Hija nam rasvetljava odnos izmeנu Stvoritelja i Tore. Saznajemo na koji naטin svet opstaje zahvaljujuזi prouטavanju Tore i zbog טega je טovekova prevashodna dužnost da istraje u ovom poduhvatu. Rabin Jicak i rabin Jehuda objašnjavaju znaטaj blagoslova koji se proteže od Abrahama do Isaka i dalje, do Jakova, u kojem je sinergija svih prethodnih blagoslova. Takoנe doznajemo da istinske sluge Stvoritelja nisu samo Izrailjci, veז i svi oni koji prilježno prouטavaju Toru. „Prouטavanje Tore“ ne podrazumeva nekakav suvoparni, intelektualni ili akademski pristup mnoštvu reטi ispisanih na svitku. Sa gledišta jednog kabaliste, Tora je medijum kroz koji Tvorטeva energija protiטe i ispoljava se u našoj fiziטkoj dimenziji postojanja. Izdržljiv pergament, crno mastilo i praiskonska slova predstavljaju kompleksne טinioce božanskog sredstva komunikacije, sa jednim prevashodnim ciljem: da pomognu revnosnom uטeniku da iskoreni svoje karakterne mane i nedostatke, ne bi li bio što sliטniji, a time i što bliži Svetlosti Tvorטevoj. U tom smislu, Abraham, Isak i Jakov odslikavaju sile Desnog, Levog i Središnjeg stuba – Želju za davanjem, Želju za primanjem i slobodnu volju da biramo izmeנu ove dve želje i dovedemo ih u ravnotežu. Jakov takoנe predstavlja i sefiru Jesod – vrata kroz koja sva Svetlost božanskih svetova prodire u naš svet. U suštini, svrha ovog odeljka je da rasplamsa praiskonu Svetlost Tore. Dok molitveno promišljamo nad ovim reטima, Svetlost koja iz njih isijava otklanja naše nedostatke. Sila Patrijarha, naroטite Središnjeg stuba, Jakova, daje nam snagu da se odupremo i nadvladamo one porive u nama koji se opiru promeni i teže ka samozadovoljstvu. Ovako nakupljena Svetlost, u sadejstvu sa Zoharom, na koncu זe obasjati sve oko nas, budeזi svet za istine utkane u Tori i za svekoliku Svetlost koju nam Tvorac nudi.