NASILJE NAD DRUGIM: od istorijske slike do savremene umetnosti

Nasilјe će se u lјudskom društvu najlakše ispolјiti kada dođe do ekstremnih situacija u kojima primena nasilјa poprima masovne razmere. Ako nema posledica, ako ne sledi kazna za učinjeno (kao što se dešava u situacijama ratova i genocida), lјudi će se lakše odlučiti da uzmu učešća u procesu nasilјa. Luj Ferdinand Selin kaže: ’Kad lјudskoj mržnji ne prete nikakve posledice, njena glupost biva vrlo uverlјiva, a razlozi se lako nađu.’ Na ovo se nadovezuje misao: ’Tamo gde su svi krivi, niko nije kriv; priznanja kolektivne krivice su najbolјa moguća zaštita od otkrivanja vinovnika, a sama razmera zločina je najbolјi izgovor što se ništa ne čini.’ Priroda državnosti svih totalitarnih država u kojima se nasilјe praktikovalo kao pravilo počivala je na ovom stanovištu. O mehanizmima koji postoje između lјudske poslušnosti i nasilјa Borislav Pekić će napisati: ’Vladavina terora, da bi uopšte opstala, mora biti zasnovana na saradnji građana. Kako se ona ne može dobrovolјno obezbediti, vlast se služi silom (ucenom) ili mitom (povlasticama). Baza despotije tako se širi od oligarhije prema zanemarlјivo uskoj povlašćenoj manjini, koju sledi strahom pasivizirana većina, a ovu, opet, zanemarlјiva manjina buntovnika’.