ODAKLE SAM BILA, VIŠE NISAM: roman o mom Lisabonu

Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš. Tiago, majstor pera, ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.