GVARDIJA

Svaki od pomoraca čuva u sićanju neki izvanserijski lik, nadnaravno jaku i čudnu osobu, nekoga tajnovitoga junaka koji nije puno govorija, a sve je zna i rješava, koji se baca u Atlantik i borija sa lancanon i propelon, nekoga pobjednika ka šta je bija Jure sa Murtera. Reka bi autor ove knjige ne moš bit tako hrabar a da si normalan. Žena i njezina lipota u maritimnoj glavi često je nadrealna. Većina njih su boginje, to fantastičnije šta se više vrimena nisi iskrca na kraj, pa rečenica koja opisije ćer kapetana koja dolazi na brod, izgleda ovako: -Jebate bog Terco, je lipa, nema šanse da je napravija kapetan Bertolino onako mal i debel. Komične su i situacije kad žene, pomorce koji su zagorili, oće impresionirat kako su pametne sa nekon političkon bazon, pa kažu, ja san ti dragi komunista!, a on odgovara-Lipa si!Ima tu kazina i kažina. I pokera. Lokanja i barufi (di uvik naši naprobivaju njiove). I batudi koje su začin životu na moru. A te batude znaju bit pravi projekti koji se spremaju dugo i pažljivo. One su važne kako bi smanjile bis i nervoz radi kojih moš ostat bez prstiju, bez ruke ili glave. Dobro se šalit, a s kin ćeš nego sa posadon? Tako su nastali Splićani Serle i Berle, Ante Vlaj, Jozo Pićence, Dupla Nula i Il Terco Senza Le Mutande jer su mu zamili kufer na aerodromu pa je mora nosit ženske mudante…