PRIČE O ZANATIMA

Malaparteu, slavnom ratnom romansijeru, bez sumnje bi se mogla dopasti pripovedačka proza Bore Cosića. Bora Cosić ima trideset i pet godina i, kako se meni čini, na originalan i oštrouman način svojom sjajnom, stilski raskalašenom knjigom "Priče o zanatima", odgovara na pitanje šta je radio za vreme rata. (Draška Redjep) Kartama za Schwarzer-Peter igrat će se ovdje poker. (Viktor Žmegać, 1968.) Na momente se autorov stil tako poistovjetio sa Babeljevim da to služi na čast njegovoj senzibilnosti. Ma koliko Ćosićeve priče izgledale lako i veselo isprepleteni "duhoviti" iskazi, nećemo biti lišeni uverenja da autor vodi veoma ozbiljan razgovor o svetu u kome živi. Njegova mogućnost da taj svet vidi kao pozornicu na kojoj se odvijaju ljudski "zanati" svedoči samo o posedovanju autentične predilekcije za parodično i satirično. Sve ove ljudske aktivnosti odvijaju se na golim daskama, bez flore i faune, bez pejsaža i okruženja. Izvedene u izuzetnoj čistoti i preciznosti, one dobijaju upravo svojom malobrojnošću i svedenošću. Bora Cosić je neosporno pravi, a čini mi se i jedini popartistički autor u srpskoj književnosti. (Branimir Donat, 1970.) ... mislim da će se to dešavati sa mnogima koji se ove jeseni budu družili sa obnovljenom knjigom Bore Cosića "Priče o zanatima"... Bora Ćosić je i nov i snažan i moderan na način velikih pisaca i siguran sam da je jedan od retkih savremenika čija će se slava uvećavati sa svakom novom decenijem. Veliko pitanje je: kako ćemo nazvati Vašu knjigu? Nama ovde čini se najboljim Kako su popravljeni naši klaviri Wie unsere Klaviere repariert wurden, šta biste rekli na to? (Peter Urban)